Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зачепље́ње

стом 2, стр. 251

зачепље́ње

зачепљење

Лема

зачепљење

Извор

том 2, стр. 251, редослед 10

  1. 1.

    гл. им. од зачепити (се)

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
  2. 2.

    в. зачепљеност. Р-К Реч. зачепљи́вати (се), -ѐпљује̄м (се) несврш. и уч. = зачепљавати (се). зачепрка́вати (се), -р̀ка̄ва̄м (се) несврш. и уч. према зачепркати (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
Изворни текст (OCR)
зачепље́ње с 1. гл. им. од зачепити (се). 2. в. зачепљеност. Р-К Реч. зачепљи́вати (се), -ѐпљује̄м (се) несврш. и уч. = зачепљавати (се). зачепрка́вати (се), -р̀ка̄ва̄м (се) несврш. и уч. према зачепркати (се).