Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀че̄ти

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 251

за̀че̄ти

зачети

Стална адреса

Лема

зачети

Извор

том 2, стр. 251, редослед 16

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    за̏че̄; р прид. за̏чео, -е̄ла; трп. прид. за̏че̄т) сврu.

    прид. — придевтрп. прид. — трпни придев
  3. 1.а.

    започети, отпочети.

    — Дуга пушка крикну и заче крвав
    Бој.
    Јакш. Ђ.
  4. 1.б.

    створити, дати живот.

    — Осећам све јаче велико било бола што ме заче.
    Мас.
  5. 2.

    затруднети, заметнути плод.

    — Нек јој се крв узбурља, и утроба њена нек зачне.
    Наз.

Пододреднице

~ се

1. настати, започети. — Једва, млађан, чека онај часак клети, када ће се борба крвава зачети. Јакш. Ђ. 2. заметнути се (у утроби). — Ја знам толико да ми је мати одбегла за оца мога и да се зачело прво дете пре венчања. Сек

настати, започети.заметнути се (у утроби).
Изворни текст (OCR)
за̀че̄ти, за̏чне̄м (аор. 2. и 3. л. за̏че̄; р. прид. за̏чео, -е̄ла; трп. прид. за̏че̄т) сврu. 1. a. започети, отпочети. — Дуга пушка крикну и заче крвав бој. Јакш. Ђ. б. створити, дати живот. — Осећам све јаче велико било бола што ме заче. Мас. 2. затруднети, заметнути плод. — Нек јој се крв узбурља, и утроба њена нек зачне. Наз.