Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зачѝнити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 252

зачѝнити

зачинити

Лема

зачинити

Извор

том 2, стр. 252, редослед 18

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    л за̏чинӣ) сврш.

  3. 1.

    ставити зачин (у јело).

    — Баш си га паприкаш људски зачинила!
    Јакш. Ђ.
  4. 2.

    фиг. појачати чим привлачност и занимљивост; окитити, улепшати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Висином је коло надвисио, а љепотом коло зачинио.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
зачѝнити, за̀чинӣм (аор. 2. и 3. л. за̏чинӣ) сврш. 1. ставити зачин (у јело). — Баш си га паприкаш људски зачинила! Јакш. Ђ. 2. фиг. појачати чим привлачност и занимљивост; окитити, улепшати. — Висином је коло надвисио, а љепотом коло зачинио. НПХ.