зачлањи́вати

повр. за̀чмало̄ст, »ости ж стање онога који је зачмао; учмалост, успаваност; обамрлост. — Под намесништвом постигнуто је бар то да је у привредном животу прекинута дотадашња зачмалост. Јов. С. Класном борбом против окупатора ... против зачмалости ... неодлучности ... пролетаријат мора обранити своју власт. Ант. 1. зачма̀нути и за̀чмасти, за̀чмане̄м (р. прид. зачма̀нуо, -ла и за̀чмао, -ла) сврш. изгубити осетљивост, енергију, вољу, успавати се; запустити се духовно. — Она епоха је само заоштрила, освежила и подстакла ка новом развитку оно што је било зачмало по различним центрима наше земље. Бел. Кад је последњи пут зачмао ... Креш