Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зашу́тети

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 257

зашу́тети

зашутети

Лема

зашутети

Извор

том 2, стр. 257, редослед 4

  1. 1.

    ијек. зашу́тјети, сврu 1. почети шутети.

    ијек. — ијекавски
  2. 2.

    престати говорити.

  3. 3.

    прећутати, прешутети; затајити.

    — Само згоду са Тивадаром зашути.
    Ђал.
    Емпедокло не може да зашути у себи пјесника. Раз.

Пододреднице

~ се

зашутети, ућутати. — Мухаремаrа се зашути. Мул. зашу́тјети (се), -тӣм (се), ек. зашу́тети (се)

зашутети, ућутати.
Изворни текст (OCR)
зашу́тети, -тӣм, ијек. зашу́тјети, сврu. 1. почети шутети. 2. престати говорити. 3. прећутати, прешутети; затајити. — Само згоду са Тивадаром зашути. Ђал. Емпедокло не може да зашути у себи пјесника. Раз.