заја́зити
зајазити
Лема
зајазити
Извор
том 2, стр. 117, редослед 18
- 1.
преградити (воду браном, насипом, бедемом); затрпати, загатити.
— Брапом ће се моћи зајазити 130 милијарди кубних метара воде. Б 1958. Зајази се, а затим прелије преко тешких клада.
Снијег зајазио је путеве, јаруrе и ногостуnе.
Љубав једина може зајазити јаз међу »господом« и »народом«.
- 2.
заситити, задовољити.
— Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио.
Зајазит бездан желуца им трула?
Ни умјетност не мож у мени зајазити ту незајажљиву страст.
Пододреднице
повр. заситити се; задовољити се. — Молим те, дај му ... Нек се зајази! Глиш.; Из мене је ... зинула нека ала, никад сит нисам, зајазити се не могу. Вин
Изворни текст (OCR)
заја́зити, за̀ја̄зӣм сврш. 1. преградити (воду браном, насипом, бедемом); затрпати, загатити. — Брапом ће се моћи зајазити 130 милијарди кубних метара воде. Б 1958. Зајази се, а затим прелије преко тешких клада. Лал. Снијег зајазио је путеве, јаруrе и ногостуnе. Ћип. фиг. Љубав једина може зајазити јаз међу »господом« и »народом«. Рад. А. 2. заситити, задовољити. — Да имаш капетан-Мишино благо, не би их зајазио. Ранк. Зајазит бездан желуца им трула? Крањч. С. Ни умјетност не мож у мени зајазити ту незајажљиву страст. Матош.