за̀јести

зајести

Стална адреса

Лема

зајести

Извор

том 2, стр. 119, редослед 19

1.
једењем потрошити, појести.
— Поштен човјек могао би крај силне скупоће у крчмама саму душу зајести.
Ђал.
2.
не исплатити све што се неком дугује; не дати коме што му припада, криво измерити у своју корист а на штету другога, закинути.
— Никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео.
Јакш. Ђ.
3.
фиг. заједљивим речима повредити нечију осетљивост, увредити речима.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Вукове полемике јаче су и снажније од противничких. Он има духа; уме да заједе и да се подсмехне.
Прод.

Пододреднице

~ се

1. засећи се, урезати се. — Љуб в јој се зајела у срце. Шен. 2. заситити се (неке хране); дојадити (о храни). — Сва̑ко јело може се на више начина приправити, и мора се зајести ако се начин приправљања не мијења. Старч. 3. фиг. тешко се завадити, закавжити се. — Зајели се они људи], закавжили као гладни курјаци поред празна тора. Рад. Д

засећи се, урезати се.заситити се (неке хране); дојадити (о храни).фиг. тешко се завадити, закавжити се.

Изворни текст (OCR)

за̀јести, -еде̄м сврш. 1. једењем потрошити, појести. — Поштен човјек могао би  крај силне скупоће у крчмама саму душу зајести. Ђал. 2. не исплатити све што се неком дугује; не дати коме што му припада, криво измерити у своју корист а на штету другога, закинути. — Никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео. Јакш. Ђ. 3. фиг. заједљивим речима повредити нечију осетљивост, увредити речима. — Вукове полемике јаче су и снажније од противничких. Он има духа; уме да заједе и да се подсмехне. Прод.