за̀јести
зајести
Лема
зајести
Извор
том 2, стр. 119, редослед 19
- 1.
једењем потрошити, појести.
— Поштен човјек могао би крај силне скупоће у крчмама саму душу зајести.
- 2.
не исплатити све што се неком дугује; не дати коме што му припада, криво измерити у своју корист а на штету другога, закинути.
— Никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео.
- 3.
фиг. заједљивим речима повредити нечију осетљивост, увредити речима.
— Вукове полемике јаче су и снажније од противничких. Он има духа; уме да заједе и да се подсмехне.
Пододреднице
1. засећи се, урезати се. — Љуб в јој се зајела у срце. Шен. 2. заситити се (неке хране); дојадити (о храни). — Сва̑ко јело може се на више начина приправити, и мора се зајести ако се начин приправљања не мијења. Старч. 3. фиг. тешко се завадити, закавжити се. — Зајели се они људи], закавжили као гладни курјаци поред празна тора. Рад. Д
Изворни текст (OCR)
за̀јести, -еде̄м сврш. 1. једењем потрошити, појести. — Поштен човјек могао би крај силне скупоће у крчмама саму душу зајести. Ђал. 2. не исплатити све што се неком дугује; не дати коме што му припада, криво измерити у своју корист а на штету другога, закинути. — Никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео. Јакш. Ђ. 3. фиг. заједљивим речима повредити нечију осетљивост, увредити речима. — Вукове полемике јаче су и снажније од противничких. Он има духа; уме да заједе и да се подсмехне. Прод.