за́јмити
зајмити
Лема
зајмити
Извор
том 2, стр. 119, редослед 25
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
за̑јмӣ трп. прид. за̂јмљен) сврш. и несврш.
- 1.а.
узети, узимати у зајам, позајмити, позајмљивати.
— Ако изгуби, обраћа се банкару, зајми новац, и наставља игру.
Кад ми нестане соли, ... доћи ћу да у вас зајмим.
- 1.б.
дати, давати у зајам.
— Ако је њему нестало пара, нашло би се људи, па би му зајмили.
- 1.в.
несврш. помагати (коме) давањем на зајам, давати у зајам, позајмљивати.
— Тога сваке године зајмим и парама и житом.
- 2.
отети, одвести насилно; потерати.
dialectal— Кад родитељ неће да да̂ кому кћер у жену, овај је зајми с пута или с воде, пак је робињу преручи својој мајци да му је чува.
Ја мишљах нишгта од Ибрахим ефендије, кад га онај зајми низ стрмину.
Пододреднице
уз. повр. међусобно давати зајам (један другом). — Ми у Трнави ... сви смо поштени ... Зајмимо се и помажемо у невољи. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
за́јмити, за̑јмӣм (аор. 2. и 3. л. за̑јмӣ; трп. прид. за̂јмљен) сврш. и несврш. 1. а. узети, узимати у зајам, позајмити, позајмљивати. — Ако изгуби, обраћа се банкару, зајми новац, и наставља игру. Јак. Кад ми нестане соли, ... доћи ћу да у вас зајмим. Креш. б. дати, давати у зајам. — Ако је њему нестало пара, нашло би се људи, па би му зајмили. Ћор. в. несврш. помагати (коме) давањем на зајам, давати у зајам, позајмљивати. — Тога сваке године зајмим и парама и житом. Ћос. Д. 2. покр. отети, одвести насилно; потерати. — Кад родитељ неће да да̂ кому кћер у жену, овај је зајми с пута или с воде, пак је робињу преручи својој мајци да му је чува. Љуб. Ја мишљах нишгта од Ибрахим ефендије, кад га онај зајми низ стрмину. Куш.