за̀њушкати
зањушкати
Лема
зањушкати
Извор
том 2, стр. 170, редослед 20
- 1.а.
почети њушкати за̏о, зла̏, зло̏ (одр. зли̑; комл. го̏рӣ); супр. добар а. који је склон злу, неваљалствУ, неваљао, опак, пакостан.
— румом зли коњици иду.
У нужди куша друга злоrа.
Наши изроди гори су чак и од Шваба.
- 1.б.
који испољава, којим се испољава зло, неваљалство, злурад.
— На његовом лицу јављао се један чудноват, зао осмијех.
- 2.
који није онакав какав треба бити, који је с неким недостацима, рђав, лош.
— Вукло оним злим путељцима преко брда и долина дарове.
Јован отпоче да му се тужи на зле године.
доба касно, доцкан.
Фразе
~ ду2 (нечеrа) онај који изазива, проузрокује зло, унесрећитељ; ~ удес, ~ срећа (судбина, коб, звезда) несрећа; зле воље (бити) нерасположен (бити); зле очи урокљиве очи, које могу урећи; зле ћуди (чов ек) рђав, злобан, пакостан (човек); зли језици (говоре) људи који воле сплетке, оговарања (говоре); зло ми је не осећам се добро; знам га као злу пару знам га само по злу; имати ~ срце на кога бити киван, љут, нерасположен према коме; мрка капа, ~ прилика тешко да ту може изићи на добро; од зла оца а од горе мајке збир, скуп рђавих људи, олош; поћи по злу путу почети живети рђавим животом, одати се злу; стварати (уносити) злу крв стварати кавгу, размирице, нерасположење; у ~ час у незгодно време; у
Изворни текст (OCR)
за̀њушкати, -а̄м сврш. почети њушкати. за̏о, зла̏, зло̏ (одр. зли̑; комл. го̏рӣ); супр. добар 1. а. који је склон злу, неваљалствУ, неваљао, опак, пакостан. — румом зли коњици иду. Уј. У нужди куша друга злоrа. Панд. Наши изроди гори су чак и од Шваба. Чол. б. који испољава, којим се испољава зло, неваљалство, злурад. — На његовом лицу јављао се један чудноват, зао осмијех. Уј. 2. који није онакав какав треба бити, који је с неким недостацима, рђав, лош. — Вукло оним злим путељцима преко брда и долина дарове. Ков. А. Јован отпоче да му се тужи на зле године. Станк.