за́ћи
заћи QA: medium
Лема
заћи
Извор
том 2, стр. 237, редослед 22
- 1.а.
крећући се доћи, доспети иза чега; заобићи.
— Хвастовац нам зађе за леђа.
Неки зађоше за хан и изгубише се у љесковој шуми.
- 1.б.
изгубити се, нестати иза видика, хоризонта (о Сунцу, Месецу).
— Сунце се спушта да зађе.
Тако на радост зађе Одисеју свјетлост сунчана.
Жено, ти ћеш сјутра с мог зреника заћи.
- 1.в.
изгубити се, нестати из вида.
— Испратио нас је и за нама гледао докле год нисмо зашли.
Госпођа је ... гледала за њим и видјела ... како је мимоишао своју кућу и зашао.
- 1.г.
проћи, минути.
— О, тебе ја сам тражио у многи дан што зашо.
- 2.а.
ући (у̀ шта).
— Зађосмо у шуму.
Зађе у собу, сједне за сто.
- 2.б.
отпочети што (годину, раздобље и сл.); наступити.
— Мелити се чинило да јој се смијеши праскозорје новога живота, у који је наканила заћи.
Био је зашао у своју шездесету годину живота.
И пета година зашла како Iајкан робује.
- 3.а.
поћи заобилазно, поиздаље
— Црногорци ... зађоше са чамцима па једном мрежом ... заоколише оно место где се риба скупила.
Ако зађУ низ пут, па нас ... олако похватају ?
- 3.б.
фиг. упустити се (у разговор).
— Воли старац Мехо заћи издалека.
Послије вечере зашли би ... у далеке разговоре и приповијести.
- 3.в.
доћи, свратити.
— Треба ли вам утјехе, савјета, ви само зађите к мени.
Добро би било у такав ријетки дан заћи у неку мирну кућу.
- 3.г.
поћи редом, заређати.
— Директор је зашао од клупе до клупе и завиривао у то ђачко боrатство̏.
Кашаљ... зађе по сакупљеној чељади.
- 4.
погрешити пут, скренути, залутати.
— Тек што су мало ишли, опази да су зашли и да на том путу још никада не бија2у.
Вози равно до краја, не можеш заћи.
- 5.
живети некако, моћи живети.
dialectal— Па како ти је сад? Зашло би се да није двају синоваца пасјега зуба.
Фразе
~ далеко прећи сваку меру; ~ у године остарети; ~ у ћорсокак наћи се у безизлазном положају; зашло ми за нокте каже се кад руке напољу врло озебу па после у топлоти стану прсти јако болети.
Изворни текст (OCR)
за́ћи, за̑ђе̄м сврш. 1. а. крећући се доћи, доспети иза чега; заобићи. — Хвастовац нам зађе за леђа. Матош. Неки зађоше за хан и изгубише се у љесковој шуми. Андр. И. б. изгубити се, нестати иза видика, хоризонта (о Сунцу, Месецу). — Сунце се спушта да зађе. Нен. Љ. Тако на радост зађе Одисеју свјетлост сунчана. М-И. фиг. Жено, ти ћеш сјутра с мог зреника заћи. Наз. в. изгубити се, нестати из вида. — Испратио нас је и за нама гледао докле год нисмо зашли. Нен. Љ. Госпођа је ... гледала за њим и видјела ... како је мимоишао своју кућу и зашао. Ћип. Г. проћи, минути. — О, тебе ја сам тражио у многи дан што зашо. Домј. 2. а. ући (у̀ шта). — Зађосмо у шуму. Ранк. Зађе у собу, сједне за сто. М-О. б. отпочети што (годину, раздобље и сл.); наступити. — Мелити се чинило да јој се смијеши праскозорје новога живота, у који је наканила заћи. Том. Био је зашао у своју шездесету годину живота. Петр. М. И пета година зашла како Iајкан робује. Вукић. 3. а. поћи заобилазно, поиздаље, — Црногорци ... зађоше са чамцима па једном мрежом ... заоколише оно место где се риба скупила. Нен. Љ. Ако зађУ низ пут, па нас ... олако похватају ? Ћоп. б. фиг. упустити се (у разговор). — Воли старац Мехо заћи издалека. Вел. Послије вечере зашли би ... у далеке разговоре и приповијести. Берт. в. доћи, свратити. — Треба ли вам утјехе, савјета, ви само зађите к мени. Шен. Добро би било у такав ријетки дан заћи у неку мирну кућу. Лал. г. поћи редом, заређати. — Директор је зашао од клупе до клупе и завиривао у то ђачко боrатство̏. Макс. Кашаљ... зађе по сакупљеној чељади. Креш. 4. погрешити пут, скренути, залутати. — Тек што су мало ишли, опази да су зашли и да на том путу још никада не бија2у. Брл. Вози равно до краја, не можеш заћи. Креш. 5. покр. живети некако, моћи живети. — Па како ти је сад? Зашло би се да није двају синоваца пасјега зуба. Буд.