Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀ћо̄рено̄ст

жтом 2, стр. 238

за̀ћо̄рено̄ст

заћореност

Стална адреса

Лема

заћореност

Извор

том 2, стр. 238, редослед 4

  1. 1.а.

    стање или особина онога који (се) заћори. заћо́рити, за̀ћо̄рӣм сзрш. а. понашати се као ћорав, слеп; слепо поћи куда, за ким.

    folk
    нар. — народски
    — Комарци заћорили од жеrе.
    Матош
    Сами смо криви што смо овамо заћо
    — 1б Речник српскохрватскога књижевног језика,
  2. 1.

    рили. Лал. Мирашу, куд си заћорио с њима? Вуков. б. заљубити се преко мере.

    pejorative
    с — средњи родпеј. — пејоративно
    — Девојка замакла у године, а заћорила.
    Нуш.
  3. 2.

    залудити, опчинити.

    — Натурила некакве чини па заћорила онога лудака.
    Вес.

Пододреднице

~ се

пеј. в. заћорити (1б). — Будало, још ћеш се заћорити у ту плаву бештију! Петр. В

в. заћорити (1б).
Изворни текст (OCR)
за̀ћо̄рено̄ст, -ости ж стање или особина онога који (се) заћори. заћо́рити, за̀ћо̄рӣм сзрш. нар. 1. а. понашати се као ћорав, слеп; слепо поћи куда, за ким. — Комарци заћорили од жеrе. Матош. Сами смо криви што смо овамо заћо- 1б Речник српскохрватскога књижевног језика, 1 рили. Лал. Мирашу, куд си заћорио с њима? Вуков. б. пеј. заљубити се преко мере. — Девојка замакла у године, а заћорила. Нуш. 2. залудити, опчинити. — Натурила некакве чини па заћорила онога лудака. Вес.