Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заћути́вати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 238

заћути́вати

заћутивати

Лема

заћутивати

Извор

том 2, стр. 238, редослед 7

  1. —

    индив. несврш. и уч према заћутати.

    индив. — индивидуалнонесврш. — несвршени глагол
    — Почне сасвим обичне разговоре о бањи, болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.
    Лаз. Л.
Изворни текст (OCR)
заћути́вати, -у̀тује̄м индив. несврш. и уч. према заћутати. — Почне сасвим обичне разговоре о бањи, болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше. Лаз. Л.