збѐжӣште

збежиште, збјежиште

Лема

збежиште

Варијанте

збјежиште, збјѐжӣште

Извор

том 2, стр. 258, редослед 7

—
збег, уточиште.
— Мораћемо бити врло опрезни ... јер ће ме он сигурно надзирати у том збежишту. Цар М. збена́вити се, збѐна̄вӣм се сврш. претерано се збунити.
— Дигли га од куће, рат под носом, а ови овдје се још сад збенавили и главу изгубили. Ћоп. збе́сити се, збе̑сӣм се, ијек. збијѐсити се, сврш. постати бесан, побеснети.
— ПрИтрчаше људи те их развадише. Али он се збесио, па навалио као олуј. Вес. збе̏ћи се, збе̏гне̄м се, ијек. збје̏ћи се, сврш. 1. бежањем се скупити на једно место; склонити се у збег, збежати се.
— Још да не беше страна света што се збегло било, готово да ... бежиш од своје куће у свет.
Ад.
К пећи су пришли станари шпиље што су се збјегли у град од зиме.
Уј.
2. скупити се.
— Све те материје олошају (што се тиче одбране од зиме) ... кад се олињају и збеrну.
Батут
Дијете расте, па му га фес не морате сваке године куповати. А фес ће се ионако мало скупити и збјећи.
Куш.

Изворни текст (OCR)

збѐжӣште, ијек. збјѐжӣште, с збег, уточиште. — Мораћемо бити врло опрезни ... јер ће ме он сигурно надзирати у том збежишту. Цар М. збена́вити се, збѐна̄вӣм се сврш. претерано се збунити. — Дигли га од куће, рат под носом, а ови овдје се још сад збенавили и главу изгубили. Ћоп. збе́сити се, збе̑сӣм се, ијек. збијѐсити се, сврш. постати бесан, побеснети. — ПрИтрчаше људи те их развадише. Али он се збесио, па навалио као олуј. Вес. збе̏ћи се, збе̏гне̄м се, ијек. збје̏ћи се, сврш. 1. бежањем се скупити на једно место; склонити се у збег, збежати се. — Још да не беше страна света што се збегло било, готово да ... бежиш од своје куће у свет. Ад. К пећи су пришли станари шпиље што су се збјегли у град од зиме. Уј. 2. скупити се. — Све те материје олошају (што се тиче одбране од зиме) ... кад се олињају и збеrну. Батут. Дијете расте, па му га фес не морате сваке године куповати. А фес ће се ионако мало скупити и збјећи. Куш.