зби́јати
збијати
Лема
збијати
Извор
том 2, стр. 258, редослед 13
- 1.
забијати, утеривати што ударањем.
— Пак сакова двадесет клинаца, збија Раду под двадес'т ноката.
Спуштају пећанице и збијају жице.
- 2.
бијући што сводити на мањи обим, сабијати; набијати, правити густим; скупљати уједно, прикупљати.
— Мецам rа што снаге имам, као да збијам тврду иловачу.
Бије љута ветрова војска, гонећи и збијајући чађаве облаке.
Од зараде нису много харчили ... него све збијали долар на долар.
Фразе
~ редове а) збијати се, приближавати се физички један другоме (обично у каквој борби); б) организовати се; идејно постајати јединственијим; ~ ша лу, лакр д и ју и с л. терати шалу, шалити се.
Пододреднице
1 скупљати се, приближавати се све више једно другом; постајати све гушћим, све чешћим; постајати све тврђим. — Мушкарци су се као и синоћ збијали у групе. Михољ. Људи погледају на небо да виде збијају ли се облаци. Ђон. зби́јати се, зби̑ја̄м се несврш. в. збивати се1. — Док су се збијали сви ови догађаји политичког карактера, на европском ратишту одигравале су се одлучне битке. Марј. Ј
Изворни текст (OCR)
зби́јати, зби̂ја̄м несврш. 1. забијати, утеривати што ударањем. — Пак сакова двадесет клинаца, збија Раду под двадес'т ноката. НП Вук. Спуштају пећанице и збијају жице. Креш. 2. бијући што сводити на мањи обим, сабијати; набијати, правити густим; скупљати уједно, прикупљати. — Мецам rа што снаге имам, као да збијам тврду иловачу. Сиј. Бије љута ветрова војска, гонећи и збијајући чађаве облаке. Каш. Од зараде нису много харчили ... него све збијали долар на долар. Кос.