Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

збѝјен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 258

збѝјен

збијен

Лема

збијен

Извор

том 2, стр. 258, редослед 16

  1. 1.

    трп. прид. од збити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    сабијен, набијен; тврд.

    — И опет су каскали коњи тврдом, збијеном цестом.
    Мил.
  3. 2.б.

    јак, чврст.

    — Као сад да га видим: низак па збијен, кривих ногу.
    Поп. Ј.
  4. 3.а.

    у коме су делови непосредно један до другог, густ, чест.

    — Збијена сеоска насеља су она чије су куће смјештене једна близу друге тако да се управо додирујУ́.
    ОГ
  5. 3.б.

    фиг. сажет, концизан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Код њега је краткоћа, тачна одмереност: Тацит није краћи, збијенији.
    Кнеж. Б.

Фразе

збијени редови а) густи редови; б) идејно јединствено и добро организоване заједнице.
Изворни текст (OCR)
збѝјен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од збити (се). 2. а. сабијен, набијен; тврд. — И опет су каскали коњи тврдом, збијеном цестом. Мил. В. б. јак, чврст. — Као сад да га видим: низак па збијен, кривих ногу. Поп. Ј. 3. а. у коме су делови непосредно један до другог, густ, чест. — Збијена сеоска насеља су она чије су куће смјештене једна близу друге тако да се управо додирујУ́. ОГ. б. фиг. сажет, концизан. — Код њега је краткоћа, тачна одмереност: Тацит није краћи, збијенији. Кнеж. Б.