збр̏ка
збрка
Лема
збрка
Извор
том 2, стр. 263, редослед 1
- а.
(дат. и лок. -ци) а. мешавина разних ствари, бића, појмова; одсуство реда и јасноће у чему; исп. гужва. —У збрци двају језика и бујици исплетених ријечи није се дало ништа разумјети. Вуј. Еј, знаде се за Јосу тамо вани, у оној збрци људској. Кал.
- б.
пометња, неред.
— У нестајању вјерског осјећаја гледао је један од главних разлога свеопће ... збрке у главама у уверењима.
Вишњић се није дао заплести збрком унутрашњег политичког збивања.
- в.
недостатак јасноће, конфузија.
— Немоћ и збрка ове концепције социолога се изражава у тражењу некоr новог хуманизма. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
збр̏ка ж (дат. и лок. -ци) а. мешавина разних ствари, бића, појмова; одсуство реда и јасноће у чему; исп. гужва. —У збрци двају језика и бујици исплетених ријечи није се дало ништа разумјети. Вуј. Еј, знаде се за Јосу тамо вани, у оној збрци људској. Кал. б. пометња, неред. — У нестајању вјерског осјећаја гледао је један од главних разлога свеопће ... збрке у главама у уверењима. Крл. Вишњић се није дао заплести збрком унутрашњег политичког збивања. Сур. в. недостатак јасноће, конфузија. — Немоћ и збрка ове концепције социолога се изражава у тражењу некоr новог хуманизма. Б 1958.