Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

збу̑њен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 263

збу̑њен

збуњен

Лема

збуњен

Извор

том 2, стр. 263, редослед 25

  1. 1.

    трп. прид. од збунити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    смућен, сметен; убезекнут; конфузан.

    — Млада жена је живела збуњена и устрашена, у друштву сеоских жена.
    Андр. И.
    Дјевојка iе пролазила двораном, заплашена ... с кротким и збуњеним изгледом сиромашне дјевојке.
    Франг.
Изворни текст (OCR)
збу̑њен, -а, -о 1. трп. прид. од збунити (се). 2. смућен, сметен; убезекнут; конфузан. — Млада жена је живела збуњена и устрашена, у друштву сеоских жена. Андр. И. Дјевојка iе пролазила двораном, заплашена ... с кротким и збуњеним изгледом сиромашне дјевојке. Франг.