зва̀ничан
званичан
Лема
званичан
Извор
том 2, стр. 264, редослед 13
- 1.а.
(чешће одр.) син. службен који је на служби у органима власти; који има правно овлашћење да заступа некога, да делује у нечије име: званично лице, званични представник, званични орган.
- 1.б.
који се спроводи у име државне или какве друге власти; који се обавља по утврђеном поступку, по одређеним правилима, прописима; послован: званични акт, званични налог, званични разговори, званичан заХтев.
— у̏а ... немам са школом и Бранком икаквог званичног посла и оnlења.
- 1.в.
који служи за административно, канцеларијско пословање: званичне просторије, званични формулар.
— Извади ... туце чисте званичне хартије.
- 1.г.
признат, прихваћен, проглашен од стране најутицајнијих кругова; признат у јавности, у обичном јавном мишљењу.
— Носио је] ... обешењачку црту ... сумње у званичне ауторитете.
- 2.
лишен интимног, фамилијарног, срдачног, уздржан, крут.
— Он има ... романтичарску мржњу ... на све људе педантне, званичне, укочене и углађене.
Изворни текст (OCR)
зва̀ничан, -чна, -чно 1. (чешће одр.) син. службен а. који је на служби у органима власти; који има правно овлашћење да заступа некога, да делује у нечије име: званично лице, званични представник, званични орган. б. који се спроводи у име државне или какве друге власти; који се обавља по утврђеном поступку, по одређеним правилима, прописима; послован: званични акт, званични налог, званични разговори, званичан заХтев. — у̏а ... немам са школом и Бранком икаквог званичног посла и оnlења. Шен. в. који служи за административно, канцеларијско пословање: званичне просторије, званични формулар. — Извади ... туце чисте званичне хартије. Уск. г. признат, прихваћен, проглашен од стране најутицајнијих кругова; признат у јавности, у обичном јавном мишљењу. — Носио је] ... обешењачку црту ... сумње у званичне ауторитете. Андр. И. 2. лишен интимног, фамилијарног, срдачног, уздржан, крут. — Он има ... романтичарску мржњу ... на све људе педантне, званичне, укочене и углађене. Скерл.