зве́зда
звезда, звијезда
Лема
звезда
Варијанте
звијезда, звијѐзда
Извор
том 2, стр. 265, редослед 4
- 1.а.
астр крупно небеско тело са властитом светлошћу и топлотом, по природи слично Сунцу: беле звезде, жуте звезде, двојне звезде, промеНљиве звезде.
- 1.б.
ма које небеско тело које се на небу види као светла тачка.
folk - 1.в.
Сунце.
folk— Кад овако звезда спрљи, никога нема да бар благу реч каже. Рад.
- 1.д.
Звијезда припекла, па дјеца падају у незнан. Андр. И.
- 1.г.
фиг. варница, искра или што друго што изгледа као светла тачка.
— Ударао је машицама ... и ситне звијезде запламтјеше испод тавана.
Гори, блиста мноштво звијезда вучјих очију око Јоже.
- 2.а.
зракасти предмет (знак, амблем, орден, украс и др).: петокрака ~, официрска ~, Карађорђева ~.
- 2.б.
бела пега, прамен беле длаке на челу животиње (обично коња), цвет; исп. звездаст (2).
- 3.а.
фиг. срећа која некога прати у животу, оно што штити од несреће; судбина.
— Веровао је у своју звезду. Ћос.
- 3.б.
Њена је звијезда у двору зашла. Цар
- 3.б.
оно што некога води у животу; путоказ; идеал.
— Трудној твојој чежњи, те за звијездом спјеши, дат ћу благи сан.
Осјетим у себи незадовољство и снагу да ... кренем својим путем, да потражим своје, нове звијезде.
- 4.
фиr. особа која се у нечему изузетно истиче: филмска ~, казалишна ~, фудбалска, ногометна ~.
- 5.
чело; глава.
folk— Уклони де се, јер ћу те кутлачом по звезди.
Удари га шаком у звијезду по свим правилима енглеског боксања.
падалица метеор; ~ стајачица звезда (1а); (и) да му (iој) је ~ (~ Даница) на челу макар колике вредности или зна-4 чаја био (била); ковати (дизати) у звезде много хвалити, уздизати; морске звезде зоол. разред морских бескичмењака зракастог тела lsteroiuea; од звезде до звезде од зоре до мрака; родити се под срећном звездом бити срећан у животу; скидати звезде (с неба) 1) много псовати, клети; 2) чинити и најтеже ствари, бити спреман и на немогуће за чију љубав, наклоност; много хвалити, уздизати. — Ја сам ћутала, а он ... стаде у моју хвалу
Фразе
бити, остати без звезде, немати звезде бити, остати без оријентације, немати оријентације; бројити звезде бити склон сањарењу; бити расејан, бленути, зазјавати; видео (побројио) је све звезде каже се кад се ко веома болно удари те као да му севне у очима; зашле су му све звезде изгубио је сваку наду, пропале су му све наде; ~ водиља звезда (зб); ~ луталица (~ репатица) комета;
Изворни текст (OCR)
зве́зда, ијек. звијѐзда, ж 1. а. астр. крупно небеско тело са властитом светлошћу и топлотом, по природи слично Сунцу: беле звезде, жуте звезде, двојне звезде, промеНљиве звезде. б. нар. ма које небеско тело које се на небу види као светла тачка. в. нар. Сунце. — Кад овако звезда спрљи, никога нема да бар благу реч каже. Рад. Д. Звијезда припекла, па дјеца падају у незнан. Андр. И. г. фиг. варница, искра или што друго што изгледа као светла тачка. — Ударао је машицама ... и ситне звијезде запламтјеше испод тавана. Вуј. Гори, блиста мноштво звијезда вучјих очију око Јоже. Гор. 2. а. зракасти предмет (знак, амблем, орден, украс и др).: петокрака ~, официрска ~, Карађорђева ~. б. бела пега, прамен беле длаке на челу животиње (обично коња), цвет; исп. звездаст (2). 3. фиг. а. срећа која некога прати у животу, оно што штити од несреће; судбина. — Веровао је у своју звезду. Ћос. Б. Њена је звијезда у двору зашла. Цар Е. б. оно што некога води у животу; путоказ; идеал. — Трудној твојој чежњи, те за звијездом спјеши, дат ћу благи сан. Визн. Осјетим у себи незадовољство и снагу да ... кренем својим путем, да потражим своје, нове звијезде. Марј. М. 4. фиr. особа која се у нечему изузетно истиче: филмска ~, казалишна ~, фудбалска, ногометна ~. 5. нар. чело; глава. — Уклони де се, јер ћу те кутлачом по звезди. Вес. Удари га шаком у звијезду по свим правилима енглеског боксања. Матош.