Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зве̑к

мтом 2, стр. 266

зве̑к

звек

Стална адреса

Лема

звек

Извор

том 2, стр. 266, редослед 23

  1. 1.

    (лок. зве́ку; мн. зве̏кови) 1 звук који настане при удару о метални или други предмет који одзвања; звека.

    лок. — локативмн. — множина
    — У соби се стишао звек суђа, лампа угасила.
    Сиј.
    Нетом удари први звек на Госпин поздрав.
    Павл.
  2. 2.

    в. звук.

    — А ламатање колеса добива помало други звек.
    Андр. И.
    Морао сам се чувати свега што би било кадро да ... даде старим пјесмама нов звек и нову кретњу.
    Наз.
  3. 3.

    фиг. бука, ларма.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Требало би да нам кажу просто, без икаквог звека, оно што хоће да кажу.
    Кнеж. Б.
Изворни текст (OCR)
зве̑к м (лок. зве́ку; мн. зве̏кови) 1. звук који настане при удару о метални или други предмет који одзвања; звека. — У соби се стишао звек суђа, лампа угасила. Сиј. Нетом удари први звек на Госпин поздрав. Павл. 2. в. звук. — А ламатање колеса добива помало други звек. Андр. И. фиг. Морао сам се чувати свега што би било кадро да ... даде старим пјесмама нов звек и нову кретњу. Наз. 3. фиг. бука, ларма. — Требало би да нам кажу просто, без икаквог звека, оно што хоће да кажу. Кнеж. Б.