зве̏ке̄тан
звекетан
Лема
звекетан
Извор
том 2, стр. 267, редослед 10
- —
необ. који одаје репу. Маж. И.
јасан звук, звучан. — Гудну лучцем гудалом звекетнијем амо-тамо по коњскоме
Изворни текст (OCR)
зве̏ке̄тан, -тна, -тно необ. који одаје јасан звук, звучан. — Гудну лучцем гудалом звекетнијем амо-тамо по коњскоме репу. Маж. И.