зве́рити

зверити

Лема

зверити

Извор

том 2, стр. 268, редослед 11

1.в.
ијек. звијѐрити, несврш в. зверати.
ијек. — ијекавскив. — (после броја) век
— Не може да нађе мира својим ногама и очима, него звијери на све стране, стреца, врпољи се.
Лал.
2.
понашати се зверски, свирепо, дивљати.
— Кад се ... утврдио, горе је него прије звијерио: једва му се бијегом испод ножа измакла два највјернија кнеза.
Павл.

Пододреднице

~ се

постајати унезверен. — Свуд се Турци звијере од јада. Март

постајати унезверен.

Изворни текст (OCR)

зве́рити, -ӣм, ијек. звијѐрити, несврш. 1. в. зверати. — Не може да нађе мира својим ногама и очима, него звијери на све стране, стреца, врпољи се. Лал. 2. понашати се зверски, свирепо, дивљати. — Кад се ... утврдио, горе је него прије звијерио: једва му се бијегом испод ножа измакла два највјернија кнеза. Павл.