зве̑чан

звечан

звечан

том 2, стр. 269, редослед 12

в.
индив. в. звучан.
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
— Рајковић није волио дјецу, али га мекани, безазлени тон Вјеричина звечног гласића почео већ да дира.
Цар Е.

Изворни текст (OCR)

зве̑чан, -чна, -чно индив. в. звучан. — Рајковић није волио дјецу, али га мекани, безазлени тон Вјеричина звечног гласића почео већ да дира. Цар Е.