зве́чати

звечати

Лема

звечати

Извор

том 2, стр. 269, редослед 15

1.
одавати звеку; изазивати звеку.
— Оструге звече, сабље звекећу.
Шен.
Чује се халка ... Неко звечи.
Шант.
2.
звучати.
— Речена имена не звече лијепо у овим крајевима.
Њег.

Изворни текст (OCR)

зве́чати, -чӣм несврш. 1. одавати звеку; изазивати звеку. — Оструге звече, сабље звекећу. Шен. Чује се халка ... Неко звечи. Шант. 2. звучати. — Речена имена не звече лијепо у овим крајевима. Њег.