Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зве̏чка

жтом 2, стр. 269

зве̏чка

звечка

Стална адреса

Лема

звечка

Извор

том 2, стр. 269, редослед 17

  1. 1.а.

    (дат. -чки) дечја играчка која звечи; прапорац.

    дат. — датив
    — Неке козе, уплашене, са звечкама и цингарама, јурнуше из ћошка у ћошак.
    Лал.
    Убрзо вриснули коњи ... и кроз свежу ноћ чуле су се звечке. Рад.
  2. 1.б.

    метална плоча у коју се удара дрвеним батићем, гонг.

    — У тај мах удари ... ђак у гвоздену »звечку« што висаше о једном дрвеном стубу школског ходника.
    Шапч.
  3. 1.в.

    зве́чак.

    — Не оглашују се клепке нити звончад, јер су звечке и клатна ... уклоњена.
    Гор.
  4. 2.

    биљка из пор. лепирњача Colutea orientalis. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаникапор. — породица, породично
Изворни текст (OCR)
зве̏чка ж (дат. -чки) 1. а. дечја играчка која звечи; прапорац. — Неке козе, уплашене, са звечкама и цингарама, јурнуше из ћошка у ћошак. Лал. Убрзо вриснули коњи ... и кроз свежу ноћ чуле су се звечке. Рад. Д. б. метална плоча у коју се удара дрвеним батићем, гонг. — У тај мах удари ... ђак у гвоздену »звечку« што висаше о једном дрвеном стубу школског ходника. Шапч. в. зве́чак. — Не оглашују се клепке нити звончад, јер су звечке и клатна ... уклоњена. Гор. 2. бот. биљка из пор. лепирњача Colutea orientalis. Сим. Реч.