звоко̀тати

звокотати

звокотати

том 2, стр. 271, редослед 9

в.
оном. в. звекетати.
оном. — ономатопејав. — (после броја) век
— А мач му звокоће о калдрму као туцањ о звоно.
Љуб.

Изворни текст (OCR)

звоко̀тати, зво̀коће̄м несврш. оном. в. звекетати. — А мач му звокоће о калдрму као туцањ о звоно. Љуб.