зво̏нак
звонак
Лема
звонак
Извор
том 2, стр. 271, редослед 12
- —
који јасно, звучно одјекује, звучан (о гласу); који одаје такав глас.
— Викнуо поп својим крупним, звонким басом. Петр. В. Кљуцају ... у плочу звонких стакала.
Изворни текст (OCR)
зво̏нак, -нка, -нко који јасно, звучно одјекује, звучан (о гласу); који одаје такав глас. — Викнуо поп својим крупним, звонким басом. Петр. В. Кљуцају ... у плочу звонких стакала. Уј.