Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зво̀на̄ркин

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 271

зво̀на̄ркин

звонаркин

Лема

звонаркин

Извор

том 2, стр. 271, редослед 22

  1. 1.в.

    који припада звонарки зво̀на̄рница жк в. звонара.

    в. — (после броја) век
    — Само ... на црквеној кули и на школској звонарници ... блесну последња црвен.
    Шапч.
    Сrар романска звонарница стајала је у сјени каменоло_а.
    Крл.
  2. 2.

    радионица у којој се лију звона. Мин. Лекс.

    мин. — минералогија
Изворни текст (OCR)
зво̀на̄ркин, -а, -о који припада звонарки. зво̀на̄рница жк 1. в. звонара. — Само ... на црквеној кули и на школској звонарници ... блесну последња црвен. Шапч. Сrар романска звонарница стајала је у сјени каменоло_а. Крл. 2. радионица у којој се  лију звона. Мин. Лекс.