зво̀на̄р
звонар
Лема
звонар
Извор
том 2, стр. 271, редослед 13
- 1.
(вок. зво̏на̄ру и -ре, инстр. звона́рем и -ром) онај који звони у звона (обично црквена).
- 2.
животиња на којој је звоно (обично ован предводник).
— А они вазда за мном као стока за звонаром.
- 3.
ливац звона. Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
зво̀на̄р, -а́ра м (вок. зво̏на̄ру и -ре, инстр. звона́рем и -ром) 1. онај који звони у звона (обично црквена). 2. животиња на којој је звоно (обично ован предводник). — А они вазда за мном као стока за звонаром. Љуб. 3. ливац звона. Вук Рј.