зво̀нило

звонило

звонило

том 2, стр. 271, редослед 30

в.
индив. в. звоно.
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
— Узе бије-* сно трзати уже звонила на зиду.
Шен.

Изворни текст (OCR)

зво̀нило с индив. в. звоно. — Узе бије-* сно трзати уже звонила на зиду. Шен.