зво̀нити

звонити QA: high

Лема

звонити

Извор

том 2, стр. 271, редослед 32

1.а.
одавати звонове, звоњаву (о звону); звечати.
— Звоно читав сат звони. БВ 1902. Метално звонеЕ локомотиве.
Сим.
Стотину година нашир̏ најбољи ... људи звоне ланцима.
Крл.
1.б.
јечати попут звона, одзвањати, одјекивати.
— Под ногама му земља звони.
Брл.
И поново је звонила соба од његова гласа.
Мил.
1.в.
фиr. Тај растанак ... звонит ћеЂ у срцу мом и твојем вјечно. Кркл.
в. зучати (2). — — Мада је шала, ипак .е. страшно звони. — Таквог места нема данас у Србији, ни име му не звони нимало српски.
2.а.
ударати у звона, покретати звоно или звонце да звони; звоном објављивати, давати кокав знак, позивати звуком звона.
— Поп рече црквењаку да звони.
Вес.
Звоним нашој девојци, а она ми донесе.
Макс.
2.б.
бити објављиван, оглашавати се звонима.
— Баш ... подне звонило на малој жупној црквици.
Војн.
у (на) сва звона в. уз звоно (изр.); ~ V ушима снажно се чути, брујати; причињавати се слуху.

Фразе

~ на узбуну објављивати звоном какву опасност; фиг. упозоравати на опасност, на потребу акције; ~ наопако, ~ у једну страну оглашавати звоњењем смрт;

Изворни текст (OCR)

зво̀нити, -ӣм несврш. 1. а. одавати звонове, звоњаву (о звону); звечати. — Звоно читав сат звони. БВ 1902. Метално звонеЕ локомотиве. Сим. фиг. Стотину година нашир̏ најбољи ... људи звоне ланцима. Крл. б. јечати попут звона, одзвањати, одјекивати. — Под ногама му земља звони. Брл. И поново је звонила соба од његова гласа. Мил. В. фиr. Тај растанак ... звонит ћеЂ у срцу мом и твојем вјечно. Кркл. в. в. зучати (2). — Мада је шала, ипак .е.  страшно звони. БВ 1909. Таквог места нема данас у Србији, ни име му не звони нимало српски. Поп. П. 2. а. ударати у звона, покретати звоно или звонце да звони; звоном објављивати, давати кокав знак, позивати звуком звона. — Поп рече црквењаку да звони. Вес. Звоним нашој девојци, а она ми донесе. Макс. б. бити објављиван, оглашавати се звонима. — Баш ... подне звонило на малој жупној црквици. Војн.