Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зво́нце

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 272

зво́нце

звонце

Лема

звонце

Извор

том 2, стр. 272, редослед 15

  1. 1.

    и -ета с (ген. мн. зво́нца̄, зво̏на̄ца̄ и зво̑на̄ца̄) дем. од звоно; мало звоно (нпр, електрично или на бициклу); прапорац.

    с — средњи родген. — генитивмн. — множинадем. — деминутив, деминутивно
    — С висине цркве ... зајеца мало звонце.
    Шен.
    Једно јагње дотрча му, о врату му висаше звонце.
    Вес.
    Не оглашују се клепке нити звонцад.
    Гор.
  2. 2.а.

    зеончић (2а). Вук Рј.

    botany
    бот. — ботаника
  3. 2.б.

    звѐчак (б). Сим. Реч.

  4. 3.

    мн. породица праживотиња из групе инфузорија звонастог облика Vorticeliiaae. Свезн.

    zoology
    мн. — множиназоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
зво́нце, -а и -ета с (ген. мн. зво́нца̄, зво̏на̄ца̄ и зво̑на̄ца̄) 1. дем. од звоно; мало звоно (нпр, електрично или на бициклу); прапорац. — С висине цркве ... зајеца мало звонце. Шен. Једно јагње дотрча му, о врату му висаше звонце. Вес. Не оглашују се клепке нити звонцад. Гор. 2. бот. а. зеончић (2а). Вук Рј. б. звѐчак (б). Сим. Реч. 3. мн. зоол. породица праживотиња из групе инфузорија звонастог облика Vorticeliiaae. Свезн.