Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зво́нчић

мтом 2, стр. 272

зво́нчић

звончић

Стална адреса

Лема

звончић

Варијанте

зво̀нчић

Извор

том 2, стр. 272, редослед 23

  1. 1.

    дем. од звоно звонце.

    дем. — деминутив, деминутивно
    — Алпатић је на далеком путу уживао у звончићима и прапорцима.
    Крањч. Стј
  2. 2.а.

    назив за разне врсте биљака звонастог цвета из рода Canpanula.

    botany
    бот. — ботаника
  3. 2.б.

    мн. биљна породица у коју спадају те биљке Canpanulaceae.

    мн. — множина
  4. 2.в.

    звечак (б). Сим. Реч.

Изворни текст (OCR)
зво́нчић и зво̀нчић м 1. дем. од звоно; звонце. — Алпатић је на далеком путу уживао у звончићима и прапорцима. Крањч. Стј. 2. бот. а. назив за разне врсте биљака звонастог цвета из рода Canpanula. б. мн. биљна породица у коју спадају те биљке Canpanulaceae. в. звечак (б). Сим. Реч.