Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зво̑н

жтом 2, стр. 271

зво̑н

звон QA: medium

Лема

звон

Варијанте

зво̏н

Извор

том 2, стр. 271, редослед 11

  1. 1.

    звук звона, звоњење појединачни удар, звек звона.

    — Једва се спушта и чује вечерње цркве звон.
    Мас.
    Одозго ... падаху звонови овнујски2 чектара, утишани даљином.
    Лал.
  2. 2.

    звоно (1а).

    — Са горе је хујила бура, заглушујући тужна јецања црквених звонова.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
зво̑н и зво̏н ж 1. звук звона, звоњење; појединачни удар, звек звона. — Једва се спушта и чује вечерње цркве звон. Мас. Одозго ... падаху звонови овнујски2 чектара, утишани даљином. Лал. 2. звоно (1а). — Са горе је хујила бура, заглушујући тужна јецања црквених звонова. Шен.