Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зво̏цати

несврштом 2, стр. 273

зво̏цати

звоцати

Стална адреса

Лема

звоцати

Извор

том 2, стр. 273, редослед 6

  1. 1.

    звекетати шкљоцати (нпр. зубима).

    нпр. — на пример
    — Звопам кљуном и вијем се.
    Нен. Љ.
  2. 2.

    говорити којешта, брбљати; закерати, грдити.

    pejorative
    — Море, шта ти мени ту звоцаш! набрецну се господин Петроније.
    Срем.
    Али Жика није могао да се обузда. Звоцао је, џафтао.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
зво̏цати, -а̄м несврш. 1. звекетати; шкљоцати (нпр. зубима). — Звопам кљуном и вијем се. Нен. Љ. 2. разг. пеј. говорити којешта, брбљати; закерати, грдити. — Море, шта ти мени ту звоцаш! набрецну се господин Петроније. Срем. Али Жика није могао да се обузда. Звоцао је, џафтао. Дав.