зво̏цнути
звоцнути
Лема
звоцнути
Извор
том 2, стр. 273, редослед 7
- а.
звекетнути звучно ударити о нешто (о чему ситном); зврцнути, шкљоцнути.
— Кукурузно зрно ... одскаче као свјетлица и са суХо циком звоцне у прозорчић.
- б.
фиг. подругнути се, боцнути.
— Видимо ми, Никола, да си ти четник: не подносиш ничију вјеру осим своје
— звоцну ... онај подругљиви немилосни глас. Бан. звр̑ оном. узвик за означавање зврјања, зврндања и сл.
— Притиснем дугме звонца] ... звр ... улети жандарм.
Ми већ полегли ... а кола зврр, па на велика врата.
Изворни текст (OCR)
зво̏цнути, -не̄м сврш. а. звекетнути; звучно ударити о нешто (о чему ситном); зврцнути, шкљоцнути. — Кукурузно зрно ... одскаче као свјетлица и са суХо циком звоцне у прозорчић. Ћоп. б. фиг. подругнути се, боцнути. — Видимо ми, Никола, да си ти четник: не подносиш ничију вјеру осим своје — звоцну ... онај подругљиви немилосни глас. Бан. звр̑ оном. узвик за означавање зврјања, зврндања и сл. — Притиснем дугме звонца] ... звр ... улети жандарм. Ранк. Ми већ полегли ... а кола зврр, па на велика врата. Ад.