Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

звр̑к

мтом 2, стр. 273

звр̑к

зврк

Стална адреса

Лема

зврк

Извор

том 2, стр. 273, редослед 12

  1. 1.

    (лок. звр́ку; мн. звр̏кови) 1 зврјање, зврка.

    лок. — локативмн. — множина
    — А у даљини ... губи се зврк точкова.
    Коз. И.
  2. 2.

    дечја играчка која се удара бичем да би се обртала, чигра.

    — Плесала је и окретала се као зврк.
    Брл.
    У тај час уђе биљежник Нери, мален, ћелав, округао, прави зврк.
    Франг.
  3. 3.

    оно што је усукано или спирално увијено; увојак, колут.

    — А мала Дидо, с фризуром на звркове, скинула је звркове.
    Бег.
  4. 4.

    зврчак (2).

    — У том невиђеном бијесу стигне он к Витезу од Огледала, који утискује у коња сав зврк од оструrа.
    Вел.
  5. 5.

    врста пужа. Финк.

    zoology
    зоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
звр̑к м (лок. звр́ку; мн. звр̏кови) 1. зврјање, зврка. — А у даљини ... губи се зврк точкова. Коз. И. 2. дечја играчка која се удара бичем да би се обртала, чигра. — Плесала је и окретала се као зврк. Брл. фиг. У тај час уђе биљежник Нери, мален, ћелав, округао, прави зврк. Франг. 3. оно што је усукано или спирално увијено; увојак, колут. — А мала Дидо, с фризуром на звркове, скинула је звркове. Бег. 4. зврчак (2). — У том невиђеном бијесу стигне он к Витезу од Огледала, који утискује у коња сав зврк од оструrа. Вел. 5. зоол. врста пужа. Финк.