звр̀кта̄ње

зврктање

Лема

зврктање

Извор

том 2, стр. 273, редослед 24

—
гл. им. од зврктати звр̀ктати, звр̏кће̄м и звр̀ктӣм и звр̀к
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
— тети, -тӣм, ијек. звр̀ктјети, несврш. зврјати (обично испрекидано); зврндати, тандркати.
— А влак јури и хукти и звркће.I
Цес. А.
Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.
Лаз. Л.
Нема тишина владаше, и стара Вида поносито зврктијаше вретеном.
Вес.

Изворни текст (OCR)

звр̀кта̄ње с гл. им. од зврктати. звр̀ктати, звр̏кће̄м и звр̀ктӣм и звр̀к-  тети, -тӣм, ијек. звр̀ктјети, несврш. зврјати (обично испрекидано); зврндати, тандркати. — А влак јури и хукти и звркће.I Цес. А. Звркте кола и пуцају осовине, а  одлијећу наплаци и коњске плоче. Лаз. Л. Нема тишина владаше, и стара Вида поносито зврктијаше вретеном. Вес.