Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

звр̑ндати

несврштом 2, стр. 274

звр̑ндати

зврндати

Стална адреса

Лема

зврндати

Извор

том 2, стр. 274, редослед 8

  1. 1.

    зврјати (обично бучно или неравномерно, на махове), тандркати, клопарати, зузукати, брундати.

    — Коловрат зврнда једнолично.
    Донч.
    Градом зврндају тешка кола.
    Радул.
    Неколико муха зврндало је око свјетиљке.
    Кум.
  2. 2.

    фиг. брбљати, наклапати; гунђати.

    pejorative
    фиг. — фигуративно, у преносном смислупеј. — пејоративно
    — Глупане. Остарјели сте, а зврндате глупости!
    Мих.
    Неће ваљда они зановијетати и зврндати кано ми прости створови.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
звр̑ндати, -а̄м несврш. 1. зврјати (обично бучно или неравномерно, на махове), тандркати, клопарати, зузукати, брундати. — Коловрат зврнда једнолично. Донч. Градом зврндају тешка кола. Радул. Неколико муха зврндало је око свјетиљке. Кум. 2. фиг. пеј. брбљати, наклапати; гунђати. — Глупане. Остарјели сте, а зврндате глупости! Мих. Неће ваљда они зановијетати и зврндати кано ми прости створови. Ков. А.