Одредница

звр̏чка

жтом 2, стр. 275

звр̏чка

зврчка

Лема

зврчка

Извор

том 2, стр. 275, редослед 3

  1. (дат. -чки; ген. мн. звр̏ча̄ка̄ и звр̏чкӣ) ударац одапетим прстом.

    дат. — дативген. — генитивмн. — множина
    — Дете неко кад му на улици скриви, он га кажњава зврчком. Марк. М. А сада би ... нани ... да зврцну двадесет и четири зврЧке.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
звр̏чка ж (дат. -чки; ген. мн. звр̏ча̄ка̄ и звр̏чкӣ) ударац одапетим прстом. — Дете неко кад му на улици скриви, он га кажњава зврчком. Марк. М. А сада би ... нани ... да зврцну двадесет и четири зврЧке. Вел.