Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

звр́јати

несврштом 2, стр. 273

звр́јати

зврјати

Лема

зврјати

Извор

том 2, стр. 273, редослед 11

  1. 1.

    оном. одавати или изазивати кратке звукове, шумове који се брзо и једнолично понављају; брујати; зујати, зузукати.

    оном. — ономатопеја
    — У жениним рукама зврји вретено.
    Пец.
    Зврјало је звонце.
    Сим.
  2. 2.

    (обично са придевом »празан«) бити празан, зјапити.

    — Кафане су зврјале празне.
    Уск.
    Хотел је зврјао празнином.
    Козарч.
    Ено две преостале каце зврје подрумима, и већ су се и расточиле. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
звр́јати, -јӣм несврш. оном. 1. одавати или изазивати кратке звукове, шумове који се брзо и једнолично понављају; брујати; зујати, зузукати. — У жениним рукама зврји вретено. Пец. Зврјало је звонце. Сим. 2. (обично са придевом »празан«) бити празан, зјапити. — Кафане су зврјале празне. Уск. Хотел је зврјао празнином. Козарч. Ено две преостале каце зврје подрумима, и већ су се и расточиле. Б 1958.