Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зву̑к

мтом 2, стр. 275

зву̑к

звук QA: medium

Стална адреса

Лема

звук

Извор

том 2, стр. 275, редослед 5

  1. 1.а.

    (мн. зву̑ци и зву̏кови) физ оно што се прима чулом слуха (таласно, валовито кретање, трептаји, титраји одређене учестаности).

    мн. — множина
    — Мало затим просу се ... умиљати и сребрни звук звона.
    Кум.
  2. 1.б.

    фиг. ритам, ритмички израз.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ја јој песми хтедо2 да похватам звуке.
    Митр.
  3. 2.

    грам. в. глас.

    грам. — граматика, граматичкив. — (после броја) век
    — Сваки звук нашег језика добио је свој засебни знак.
    Бел.
Изворни текст (OCR)
зву̑к м (мн. зву̑ци и зву̏кови) 1. а. физ. оно што се прима чулом слуха (таласно, валовито кретање, трептаји, титраји одређене учестаности). — Мало затим просу се ... умиљати и сребрни звук звона. Кум. б. фиг. ритам, ритмички израз. — Ја јој песми хтедо2 да похватам звуке. Митр. 2. грам. в. глас. — Сваки звук нашег језика добио је свој засебни знак. Бел.