Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зву́чати

несврштом 2, стр. 275

зву́чати

звучати

Лема

звучати

Извор

том 2, стр. 275, редослед 13

  1. 1.

    давати, производити звук, глас; чути се, одзвањати, одјекивати.

    — Леву је руку опустила, а десна је лежала на инструменту с прстима утиснутим у дирке, из којих није звучао глас.
    Петр. В.
  2. 2.

    фиг. чинити утисак, изгледати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — »Блитвинско питање « ... звучало је као фанфара за порицање читавог низа насиља и неправди.
    Крл.
    Разговор звучи јако чудновато.
    Торб.
Изворни текст (OCR)
зву́чати, -чӣм несврш. 1. давати, производити звук, глас; чути се, одзвањати, одјекивати. — Леву је руку опустила, а десна је лежала на инструменту с прстима утиснутим у дирке, из којих није звучао глас. Петр. В. 2. фиг. чинити утисак, изгледати. — »Блитвинско питање « ... звучало је као фанфара за порицање читавог низа насиља и неправди. Крл. Разговор звучи јако чудновато. Торб.