Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зву̑чнӣк

мтом 2, стр. 275

зву̑чнӣк

звучник

Стална адреса

Лема

звучник

Извор

том 2, стр. 275, редослед 15

  1. а.

    радиотехнички уређај који електричне импулсе претвара у звук.

  2. б.

    направа у облику трубе која служи за појачавање гласа при споразумевању на веће удаљености.

  3. в.

    фиг. онај који гласно објављује и изражава нечије тежње, идеје и сл.; гласни одраз.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Толстој је постао звучник велике хисторијске епохе.
    Р 1946
Изворни текст (OCR)
зву̑чнӣк м а. радиотехнички уређај који електричне импулсе претвара у звук. б. направа у облику трубе која служи за појачавање гласа при споразумевању на веће удаљености. в. фиг. онај који гласно објављује и изражава нечије тежње, идеје и сл.; гласни одраз. — Толстој је постао звучник велике хисторијске епохе. Р 1946.