зго̏да
згода
Лема
згода
Извор
том 2, стр. 278, редослед 9
- 1.
оно што се згоди, деси, догађај, случај; доживљај.
— Зrода сеоскоrа живота ... имао је Веселиновић колико је хтео.
Стао би копати по давним згодама.
Писац распреда љубавне згоде Топлице и Зораиде.
- 2.
повољна околност; прилика.
— Станојло опет чекаше згоду, па да за све плати своме куму Срећку.
Стари није имао често згоде да види покој на ономе тамноме лицу.
- 3.а.
удобност; оно што треба за удобан живот.
— Арифага стајаше у згоди боље од Њуман-беrа.
Научило кукавно марвинче на ону нашу босанску убокчију па је збунила ова згода и љепота.
- 3.б.
направа, ствар за употребу; прибор.
— Донели су разног ... прстења, игала ... чиода и сваке згоде што кујунџије имају на продају.
Плео је плетере и другу згоду.
Донио згоду да гради ципеле
— научио тамо у затвору.
Фразе
жива (права) ~ изванредна прилика; одличне околности; од згоде до зrоде повремено, понекад, згодном приликом.
Изворни текст (OCR)
зго̏да ж 1. оно што се згоди, деси, догађај, случај; доживљај. — Зrода сеоскоrа живота ... имао је Веселиновић колико је хтео. Скерл. Стао би копати по давним згодама. Шимун. Писац распреда љубавне згоде Топлице и Зораиде. Милис. 2. повољна околност; прилика. — Станојло опет чекаше згоду, па да за све плати своме куму Срећку. Вес. Стари није имао често згоде да види покој на ономе тамноме лицу. Војн. 3. а. удобност; оно што треба за удобан живот. — Арифага стајаше у згоди боље од Њуман-беrа. Мул. Научило кукавно марвинче на ону нашу босанску убокчију па је збунила ова згода и љепота. Ћоп. б. направа, ствар за употребу; прибор. — Донели су разног ... прстења, игала ... чиода и сваке згоде што кујунџије имају на продају. Вес. Плео је плетере и другу згоду. Ил. Донио згоду да гради ципеле — научио тамо у затвору. Сиј.