Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зго̀рети

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 279

зго̀рети

згорети

Лема

згорети

Извор

том 2, стр. 279, редослед 15

  1. а.

    ијек. зго̀рјети, сврш а. непрел. изгорети, испећи се.

    ијек. — ијекавски
    — Да ли ће облак овако? ... Згоре, брате, све! Вес. фиr. Згорјех сав у свјетлу пламном.
    Наз.
  2. б.

    прел. спалити, сажећи.

    прел. — прелазни глагол
    — По Бивора града згорио сам.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

згорети (а). — Кад се та земља згори и упола испече, они је уситне. Нен. Љ

згорети (а).
Изворни текст (OCR)
зго̀рети, -рӣм, ијек. зго̀рјети, сврш. а. непрел. изгорети, испећи се. — Да ли ће облак овако? ... Згоре, брате, све! Вес. фиr. Згорјех сав у свјетлу пламном. Наз. б. прел. спалити, сажећи. — По Бивора града згорио сам. НП Вук.