Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

згреше́ње

стом 2, стр. 280

згреше́ње

згрешење QA: medium

Стална адреса

Лема

згрешење

Извор

том 2, стр. 280, редослед 24

  1. 1.

    гре;ан чин, гре2, прекршај сврш. 1. учинити грех; учинити коме или чему криво.

    — Но људи тек су људи, најбољи кадикад згријеши.
    Богд.
    Сваки жив човек згреши.
    Нуш.
    О ... српска науко, опрости, ако икада згреших имену твојему, опрости ми, јер нисам знао шта чиним!
    Дом.
  2. 2.

    необ. окривити, осудити.

    необ. — необично
    — Може се он одвући и куда на сјеник, па га неће нитко згријешити.
    Ков. А.

Пододреднице

~ се

в. згрешити (1). — Некад се згријешим па псујем и на бога се љутим. Шуб

в. згрешити (1).
Изворни текст (OCR)
згреше́ње с гре;ан чин, гре2, прекршај. сврш. 1. учинити грех; учинити коме или чему криво. — Но људи тек су људи, најбољи кадикад згријеши. Богд. Сваки жив човек згреши. Нуш. О ... српска науко, опрости, ако икада згреших имену твојему, опрости ми, јер нисам знао шта чиним! Дом. 2. необ. окривити, осудити. — Може се он одвући и куда на сјеник, па га неће нитко згријешити. Ков. А.