Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

згру̀шљиво̄ст

жтом 2, стр. 282

згру̀шљиво̄ст

згрушљивост

Стална адреса

Лема

згрушљивост

Извор

том 2, стр. 282, редослед 19

  1. в.

    својстео онога што је згрушљиво. згрушња́вати се, згру̀шња̄ва̄м се несврш. в. згушњавати се.

    несврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
    — Испаривала се и опет згрушњавала. Сим. фиr. Брзо се ноћ згрушњавала и увијала простор. Пер. згр́цати се, згр̑ца̄м се сврш. згрнути се.
    — Згрца се ту цела чаршија.
    Глиш.
Изворни текст (OCR)
згру̀шљиво̄ст, -ости ж својстео онога што је згрушљиво. згрушња́вати се, згру̀шња̄ва̄м се несврш. в. згушњавати се. — Испаривала се и опет згрушњавала. Сим. фиr. Брзо се ноћ  згрушњавала и увијала простор. Пер. згр́цати се, згр̑ца̄м се сврш. згрнути се. — Згрца се ту цела чаршија. Глиш.