згу̀жвати
згужвати
Лема
згужвати
Извор
том 2, стр. 283, редослед 10
- 1.
сврш. изгужвати, наборати, учинити неуредним (стискањем, гњечењем, пресавијањем): ~ одело, ~ хаљину.
- 2.
савити, сложити у гужву; стиснути, згњечити у гужву.
— Да седнемо мало по војнички на ове згужване пајване близу крме.
Она их је примила и згужвала у руци.
- 3.а.
фиr. оборити, смлавити, склупчати у рвању.
— Докопа Милисава, па како га је бог онако снажна дао, само га згужва као ти те новине.
- 3.б.
учинити оронулим, исцрпсти, измождити, изнурити.
— Какав ли је рад згужвао овога старца? Јов. .
Пододреднице
1. а. наборати се, престати бити гладак, постати нераван (услед гњечења, пресавијања и сл.); престати бити уредне, глатке одеће. — Помљиво су поправљале сукње да се не згужвају. Бен. Згужвани и ... на смрт изморени борци ... извукоше се из обруча. Ћоп. б. наборати се од старости, смежурати се. — Кад осетих на образића ... њене згужване старе Усне ... умало се не заплака̑х. Богдан. 2. сабити се, сплести се у гужву; згомилати се. — lартијци се згужвали један преко другог, цвокоћу од зиме. Ћос. Д. фиr. У души се све нешто згужвало и испреметало. Вас
Изворни текст (OCR)
згу̀жвати, -а̄м сврш. 1. изгужвати, наборати, учинити неуредним (стискањем, гњечењем, пресавијањем): ~ одело, ~ хаљину. 2. савити, сложити у гужву; стиснути, згњечити у гужву. — Да седнемо мало по војнички на ове згужване пајване близу крме. Јакш. Ђ. Она их је примила и згужвала у руци. Торб. 3. фиr. а. оборити, смлавити, склупчати у рвању. — Докопа Милисава, па како га је бог онако снажна дао, само га згужва као ти те новине. Вес. б. учинити оронулим, исцрпсти, измождити, изнурити. — Какав ли је рад згужвао овога старца? Јов. .