Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

згу́рати

сврштом 2, стр. 283

згу́рати

згурати

Лема

згурати

Извор

том 2, стр. 283, редослед 19

  1. 1.

    силом помакнути, потиснути или свалити с чега или низ нешто.

    с — средњи род
    — Узме га за јаку, згура га с председничке столице.
    М 1867
    Вељко га згура са даске на земљу.
    Вес.
  2. 2.а.

    набити, угурати.

    — едан од његових другова .. згура му мало сламе под главу.
    Франг.
  3. 2.б.

    сместити збијеније једно до другога, збити. Р-К Реч.

Пододреднице

~ се

збити се, згрнути се у гомилу. — Нашали се он, гледајући радосно оне шгто су се згурали око њеrа. Л-К

збити се, згрнути се у гомилу.
Изворни текст (OCR)
згу́рати, згу̑ра̄м сврш. 1. силом помакнути, потиснути или свалити с чега или низ нешто. — Узме га за јаку, згура га с председничке столице. М 1867. Вељко га згура са даске на земљу. Вес. 2. а. набити, угурати. — едан од његових другова .. згура му мало сламе под главу. Франг. б. сместити збијеније једно до другога, збити. Р-К Реч.